Prethodna godina će u krugovima koji se stručno bave unutrašnjom plovidbom, bilo u administraciji ili na samom brodu, ostati upamćena po mnogo čemu. Suočili smo se sa mnogo nedaća i nezgoda koje su vodile do povreda i gubitaka ljudskih života, potonuća ili oštećenja imovine, ugrožavanja životne sredine u nebrojano slučajeva, ali na sreću bilo je i dobrih momenata, ozbiljnih pomaka na bolje, pa im valja posvetiti malo pažnje.
Prema podacima Agencije za upravljanje lukama sa kraja decembra meseca, u srpskim lukama se očekivao pretovar od 13,5 miliona tona tereta, odnosno porast od oko 10% u poređenju sa prethodnom godinom. Agencija navodi i da je 04. novembra evidentirano rekordno 1500. pristajanje putničkog broda na međunarodnim pristaništima u našoj zemlji, tj povećanje od skoro 30% u odnosu na isti period prošle godine. Ukoliko uzmemo u obzir da je pristajanja putničkih brodova bilo i u toku decembra, čak i početkom januara, dolazimo do zaključka da je i pored poteškoća u funkcionisanju svih naših pristaništa (Novi Sad, Beograd, Donji Milanovac, Golubac) ovo zaista odličan rezultat. Postavlja se pitanje kakva očekivanja imati u vezi predstojeće sezone, tj. kako prognozirati posetu. Ukoliko se realizuju započeti projekti (koji za sada kasne) i obistine obećanja nadležnih, granice zaista nema.
Razlozi za ovako (ne)očekivanu posetu Srbiji leže pre svega u povoljnoj ponudi turističkih agencija, želje putnika za nečim novim, bogatstvom kojim naša zemlja obiluje u vidu istorijskih i kulturnih atrakcija i naravno toplim gostoprimstvom koje naši gosti pamte.
Kao što smo na početku teksta pomenuli, postoji i dosta poteškoća u samom saobraćaju kroz naše vode, pa bi i najveći trud nadležnih mogao ostati bez rezultata, ukoliko pored svega navedenog naši gosti počnu da pamte neprijatne situacije sa preposećenih i neadekvatnih pontona, nedostatak adekvatne infrastrukture za ovoliki obim saobraćaja i povećan broj gostiju, savremene pirate koji bez bojazni napadaju i kradu sa putničkih brodova, ali i nikada zabeležene slučajeve u dugoj istoriji Evropskog rečnog brodarstva – slepe putnike.
Kao što svi znamo, poslednjih godina se sa prostora Bliskog istoka sve više ljudi kreće ka Evropskom kontinentu u želji da se domognu neke od zemalja EU, a da bi to i ostvarili moraju preći preko granica Srbije. Kako su naši susedi uglavnom povećali stepen opreza, tj. kontrole na graničnim prelazima i duž samih granica, ljudi sa namerom da prebegnu u EU se dovijaju na razne načine kako da to i učine, pa su došli na ideju da se posluže tuđim čamcima i da istim, preko Dunava, predju u Hrvatsku. Na žalost, ovakvi pokušaji su se uglavnom završavali tragično, sa dosta stradalih ili nestalih, čemu svedoče patrole pograničnih policija Srbije i Hrvatske.
Deo izbeglica privremeno nastanjenih u Beogradu je došao na novu, ali i još opasniju ideju.
U toku decembra meseca zabeležena su dva zasebna slučaja neovlašćenog ulaska na brodove koji plove pod stranom zastavom, koji su bili u poseti glavnom gradu i to na pontonu koji predstavlja zvanični granični prelaz pod kontrolom pogranične policije i carine Republike Srbije. Sam čin vinovnika je krivično kažnjiv, ali ono što je zabrinjavajuće jeste njihova spremnost na sve, pa i sam nedostatak straha u želji da ispune svoj cilj. Oba slučaja su uočena na vreme, tj. u toku boravka broda na pontonu, pa je ubrzo nakon prijave intervenisala policija.
Činjenica da su na samom pontonu prisutni policija i carina (koji se zaista trude da svaka kontrola putnika i posade prođe baš kako treba, u bilo koje doba dana ili noći, čak i da izađu u susret bilo kom zahtevu), nije sprečila ponavljanje prethodnih pokušaja.
Treći slučaj zabeležen je početkom januara, kada se scenario ponavlja, ali se “slepi putnici” malo bolje skrivaju, pa ih posada otkriva tek nakon isplovljenja, tokom redovne kontrole plovila. Zbog odlične reakcije posade ceo slučaj je potpuno izolovan od gostiju, prijavljen je prvoj stanici policije u mestu gde je brod mogao da se zaustavi, ali i dalje u teritorijalnim vodama Republike Srbije.
Teško je i zamisliti scenario gde se susreću očajni ljudi spremni na sve i ljudi koji su očekivali ugodan odmor, dobre fotografije, lepo vreme i uspomene, ma šta bilo osim “slepih putnika” u kabini. Ovakvi događaji jednako su stresni i opasni za posadu koja otkrije ovakve slučajeve, jer za sigurno mogu biti fizički napadnuti, dok se zapovednici brodova suočavaju sa prijavom za krijumčarenje ljudi, zatvorskom, novčanom kaznom ili pak zabranom rada, tj ulaska u EU.
Iskustvo i vreme provedeno na putničkim brodovima je pokazalo da posade i osoblje brodova među sobom, ali i sa putnicima, rado govore o svim blagodetima koje naša zemlja nudi: dobrom raspoloženju i neverovatnoj gastronomiji, retko lepim predelima i netaknutoj prirodi, čuvenim sportistima… Putnicima to naravno prija, uliva im potrebno poverenje, jer uglavnom našu zemlju “poznaju” po lošoj reputaciji i ratovima, a ne po Tesli i Pupinu ili nečemu od već navedenog.
Kao Udruženje koje stručno deluje i bavi se oblasti unapređenja unutrašnje plovidbe, poboljšanja uslova rada posada brodova unutrašnje plovidbe, ekologijom i očuvanjem životne sredine, smatramo da nismo ni blizu stručnih da savetujemo nadležne kada je o ovom bezbednosnom problemu reč, to ostavljamo stručnim službama, ali činjenice govore za sebe, pa se tako laički posmatrano čini da bi povećan broj pripadnika policije poboljšao trenutnu situaciju. Svakako je važno da i lučki operateri shvate ozbiljnost situacije i razmisle o uvođenju dodatnog fizičko-tehničkog obezbeđenja na i oko pontona, jer bi se na taj način stekla dodatna sigurnost, kako gostiju, posade, ali i samih zaposlenih na pontonima. Napominjemo da su se navedeni slučajevi dešavali samo u Beogradu, ali je pitanje vremena kada će se po prvi put odigrati i na nekom drugom mestu.
Apsolutno svima je u interesu da se prekine sa lošom praksom i neprijatnim situacijama kada je reč o ovoj grani privrede, pa se valja, između ostalih, pozabaviti i ovim problemom, kako bi naši gosti Srbiju napuštali samo sa lepim uspomenama i bez pomena i najmanjeg problema. Samo na taj način možemo zadržati postojeći porast pristajanja brodova i gostiju.
Sigurni smo da će nadležni pravilno prihvatiti naše dobronamerno obraćanje javnosti i da će se brzom i pravilnom reakcijom doći do rešenja ovog problema, zarad očuvanja državne granice, bezbednosti gostiju i posada brodova, ali i ugleda Republike Srbije pred međunarodnom zajednicom.
Upravni odbor #UPLS
FOTO: Tomislav Petrović
