Radno vreme- Zakon protiv zakona

U prilog 1. maju želimo da objavimo nelogičnosti u zakonu kod nas. Prikazačemo Vam kako se jedan zakon protivi drugome i u potpunosti ga osporava.Ovo je nastalo usled želje da se na brzinu donese zakon i ispune neke obaveze koje je država preuzela na sebe i sve to na štetu lađara i brodara.Zakon o radu Republike Srbije sistemski zakon i tako superioran nad Zakonom o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama pokušava se zaobići umesto uskladiti sa potrebama modernog transporta.I tako država sama sebe diskredituje. Isto tako član 130a. se tumači kako kome odgovara i sprovodi po potrebi.

Radno vreme članova posade*

*Službeni glasnik RS, broj 41/2018

Član 130a*

Redovno radno vreme člana posade traje osam časova po radnom danu.*

Maksimalno radno vreme člana posade ne može da traje duže od:*

1) 14 sati u bilo kom periodu od 24 sata;*

2) 84 sata u bilo kom periodu od sedam dana.*

Ako je rasporedom rada predviđeno više radnih dana nego dana odmora, u okviru perioda od četiri meseca ne može da se prekorači prosečno nedeljno radno vreme od 72 sata.*

Radno vreme u skladu sa st. 1–3. ovog člana može da se produži ako u okviru 12 meseci (u daljem tekstu: referentni period) nije prekoračen prosek od 48 sati nedeljno.*

Najduže radno vreme u referentnom periodu je 2.304 sata, pri čemu je osnova za obračun 52 nedelje umanjeno za najmanje četiri nedelje odsustva pomnoženo sa 48 sati.*

Odobreni periodi plaćenog godišnjeg odmora, kao i periodi bolovanja, prilikom obračunavanja proseka se ne uzimaju u obzir ili su neutralna.*

Pravo na vreme odmora koje proizlazi iz zvaničnih praznika dodatno se umanjuju.*

Za radne odnose kraće od referentnog perioda, prilikom obračunavanja najdužeg radnog vremena polazi se od obračunavanja prema vremenu provedenom na radu (pro-rata-temporis).*

*Službeni glasnik RS, broj 41/2018

Radni dani i dani odmora*

*Službeni glasnik RS, broj 41/2018

Član 130b*

Član posade može da radi najduže 31 uzastopni dan.*

Ako je rasporedom rada predviđeno više radnih dana nego dana odmora, najmanji broj uzastopnih dana odmora neposredno posle uzastopno odrađenih radnih dana, određuje se na sledeći način:*

1) od jednog do deset uzastopnih radnih dana: po 0,2 dana odmora za svaki uzastopni radni dan;*

2) od 11 do 20 uzastopnih radnih dana: po 0,3 dana odmora za svaki uzastopni radni dan;*

3) od 21 do 31 uzastopni radni dan: po 0,4 dana odmora za svaki uzastopni radni dan.*

Srazmernidaniodmoradodajuseuobračunuizstava 2. ovogčlana, najmanjembrojuuzastopnihdanaodmoraiodobravajusesamokaocelidani.*

Ako je rasporedom rada predviđeno najviše jednak broj radnih dana u odnosu na dane odmora, onda je zapovednik dužan da neposredno posle odrađenih uzastopnih radnih dana članu posade odobri jednak broj uzastopnih dana odmora.*

Od broja uzastopnih dana odmora koji treba odobriti, može da se odstupi pod uslovom da:*

1) nije premašen najveći broj od 31 uzastopnog radnog dana;*

2) da se u skladu sa stavom 2. tač. 1)–3) ovog člana, najmanji broj uzastopnih dana odmora odobri neposredno posle odrađenih uzastopnih radnih dana;*

3) da se izjednači produženi ili zamenjeni period radnih dana u okviru referentnog perioda.*

*Službeni glasnik RS, broj 41/2018

Po ovome zakonu jasno je napisano da niko ne sme da bude ukrcan duže od 31 dan uzastopno.Mnogi će imati protivljenje po ovome stavu ali tako piše u zakonu. Taj deo zakona niko ne kontroliše i ne sprovodi.

Maksimalan broj radnih sati iznosi 2304 sata godišnje što iznosi nešto manje od 8 meseci dok kapetanije odbijaju da overe više od 180 dana ukrcanja.

Na osnovu člana 131. stav2. Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim

vodama („Službeni glasnik RS”, br. 73/10, 121/12 i 18/15),Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture donosi PRAVILNIK o

najmanjem broju članova posade za bezbednu plovidbu koje moraju imati brodovi i druga plovila trgovačke mornarice

“Službeni glasnik RS”, br. 28 od 20. marta2015, 99 od2. decembra2015, 3 od18. Januara 2017.

Načini funkcionisanja plovidbe

Član 7.

Načini funkcionisanja plovidbe

(u daljem tekstu: modeli plovidbe) su:

1) A1 –dnevna plovidba u trajanju do najviše14 sati;

2) A2 –plovidba u trajanju do najviše 18 sati;

3) B–stalna plovidba u trajanju od 24 sata.

Modeli plovidbe iz stava 1. Ovog člana odnose se na vremenski period od 24 sata.

Dnevna plovidba(A1) produžava se najviše do 16 sati i to ne više od jednom nedeljno, ukoliko na brodu postoji ispravan tipski tahograf i ukoliko najmanji broj članova posade uključuje najmanje jednog člana posade sa ovlašćenjem o osposobljenosti za zapovednika odgovarajuće vrste i jednog krmara.

Brod koji plovi u modelu plovidbe A1 prekida plovidbu na osam sati neprekidno, a u modelu plovidbe A2 na šest sati neprekidno u bilo koje doba dana, ako na brodu postoji ispravan tipski tahograf.

Brod koji plovi u modelu plovidbe A1 i koji nema ispravan tipski tahograf, prekida plovidbu neprekidno između 22,00 i 6,00 časova,

A u modelu A2 neprekidno između 23,00 i 5,00 časova.

Znači po zakonu sme najviše 14 časova rada a po pravilniku 16 časova rada. To se dešava kada prepisujete pravila.

Zakon o radu Republike Srbije

2. Puno i nepuno radno vreme

*Službeni glasnik RS, broj 75/2014

Član 51.

Puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Opštim aktom može da se utvrdi da puno radno vreme bude kraće od 40 časova nedeljno, ali ne kraće od 36 časova nedeljno.

Zaposleni iz stava 2. ovog člana ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom.

Nepuno radno vreme, u smislu ovog zakona, jeste radno vreme kraće od punog radnog vremena.

*Službeni glasnik RS, broj 75/2014

4. Prekovremeni rad

Član 53.

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno.

Zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Zaposlenom koji radi na poslovima na kojima je uvedeno skraćeno radno vreme u skladu sa članom 52. ovog zakona ne može da se odredi prekovremeni rad na tim poslovima, ako zakonom nije drukčije određeno.

*Službeni glasnik RS, broj 75/2014

6. Preraspodela radnog vremena

Član 57.

Poslodavac može da izvrši preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korišćenje sredstava rada, racionalnije korišćenje radnog vremena i izvršenje određenog posla u utvrđenim rokovima.

Preraspodela radnog vremena zaposlenog vrši se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od šest meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.

Kolektivnim ugovorom može da se utvrdi da se preraspodela radnog vremena ne vezuje za kalendarsku godinu, odnosno da može trajati i duže od šest meseci, a najduže devet meseci.

Zaposlenom koji se saglasio da u preraspodeli radnog vremena radi u proseku duže od vremena utvrđenog u st. 2. i 3. ovog člana časovi rada duži od prosečnog radnog vremena obračunavaju se i isplaćuju kao prekovremeni rad.

U slučaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne može da traje duže od 60 časova nedeljno.

*Službeni glasnik RS, broj 75/2014

I tako u zakonu o radu stoji da ne možemo da radimo 84 časa nedeljno ali se u ministarstvu saobraćaja ne slažu sa time.

Isto tako stoji da možemo biti ukrcani 8 meseci dok po zakonu o radu to nije slučaj.

Mi se slažemo sa modelima plovidbe sem u delu gde je dozvoljeno jednom nedeljno da se u modelu plovidbe A1 plovi 16 časova.Kada su prepisivali taj zakon u Rajnskim propisima stoji da je to isključivo za male porodične brodove da zbog 2 časa nedeljno ne bi morali da unajmljuju još jednog zaposlenog. Isto tako treba i da kontrolišemo radno vreme i da utovari i istovari spadaju u radno vreme jer se tada isto vrši rad.Mi moramo zakone plovidbe da prilagodimo našoj privredi i da u Dunavskoj komisiji prvenstveno štitimo interese naših brodara i lađara. Pre svega toga moramo da uskladimo naše zakone.

Dok budemo samo prepisivali zakone a da to sve ne sprovodimo i ne usklađujemo sa drugim važećim zakonima nećemo moći da napredujemo.

Upravni odbor UPLS
Upravni odbor GSLPS