Birokratija jača od razuma

Od kako je počela tranzicija devedesetih godina prošlog veka skoro svi segmenti upravljanja rekama su doživeli nagli pad. Proteklih 30 godina je zabeležen velik rast u razvoju vodnog turizma a poslednjih 10 godina je došlo do ekstremnog razvitka putni;kih brodova i tzv. kruzing industrije, koja povlači velike izazove za infrastrukturu.

Zbog velikih promena koje su nastale u sistemu plovidbe došlo je do potrebe prilagođavanja zakona i pravilnika sa novonastalom situacijom. Većina zakona i uredbi je donešeno u skladu sa praksom i poznavanjem materije ali na žalost, ima i omašaja koji prete da ozbiljno naruše postojeću infrastrukturu.

Primer uredbe koja može ozbiljno da ugrozi plovne puteve i priobalje je uredba o postavljanju pontona tj. pristana za pristajanje brodova.

Kao što se vidi iz člana 44a, zakon predviđa da je zabijanje šipova za postavljanje pontona OBAVEZNO. To bi bilo sasvim opravdano na neutvrđenim delovima priobalja ili na vodnim delovima gde je teško napraviti drugačije rešenje ali da to bude obavezujuće za SVE pontone je prilično neopravdano i u najmanju ruku opasno i besmisleno.

Da bi apsurd bio veći i da je ovaj propis obesmislio stogodišnju tradiciju srpskog brodarstva i hidrogradnje se vidi na najnovijem primeru pontona na Beton hali u Beogradu.

Na vertikalnom keju, koji je napravljen ISKLJUČIVO za pristajanje brodova (pri čijoj izradi i utvrđivanju obale su već postavljani šipovi) postavljen je ponton na šipovima. Postavljanje bilo kakvih prepreka u vodotok može da izazove pomeranje plovnog puta i da stvaranjem nanosa ugrozi utvrđene obale i izazove ogromnu štetu na plovnoj infrastrukturi, koja se planira desetinama pa i stotinama godina, i koja se konstantno održava i razvija. O tome se uči na drugoj godini brodarske škole, te će vam svaki šesnaestogodišnjak brodarske struke reći da se ne dozvoljava postavljanje veštačkih prepreka u uređene vodotokove (samoinicijalno postavljanje brane, šporne, kamena pa čak i vodenice je strogo zabranjeno). Dokle neke države u tome idu govori i činjenica da je na nemačkom delu Dunava zabranjeno samostalno skidanje objekata u slučaju nasedanja kako bi se izbeglo nanošenje štete u plovnom putu. Ni jedna zemlja u Evropi ne koristi šipove za postavljanje pontona za pristajanje nego u tu svrhu koriste obalne upornike (šorpanj – lađ.).

Mi smo o potencijalima beogradskog priobalja i postojeće infrastrukture već pisali i pokazali smo na primerima iz Evrope kako se pravilno postavljaju pontoni bez ugrožavanja gabarita plovnih puteva (https://udruzenjeladjara.com/blog/2019/10/24/predlog-resavanja-problema-priveza-brodova-u-beogradu/ i članak o vrstama pontona u EU https://udruzenjeladjara.com/blog/2019/10/23/birokratsko-unistavanje-recnog-turizma-u-srbiji/). Niko nas ne može ubediti da su postavljeni šipovi jači od kejskog zida. Postavlja se pitanje kako će se ovi objekti ponašati pri pojavi leda i pri kretanju i taloženju rečnog i prirodnog nanosa, jer se jasno vidi da nije predviđena barijera za odbijanje leda, a da ne govorimo o mogućnosti stvaranja spruda iznad postavljenog pontona zbog pobodenih šipova.

Želeli bi da naglasimo da se veliki putnički brodovi ne vezuju za pontone NEGO ZA OBALU a pontoni služe samo za olakšan trasfer putnika i privezivanje brodova na problematičnim obalama (kosi kej, plitko priobalje), i da pravilne praktične primere upotrebne infrastukture i pristana treba da tražimo u rešenjima naših inženjera od pre 40 godina ili u susednim zemljama koje ovu praksu sprovode nekoliko decenija duže od nas.

Upravni odbor UPLS